О опирању променама
Човек у страху од промена има потребу да остане ту где јесте, било да је добро или лоше. Када не ваља, ћути се и трпи из страха да не буде горе. А када је добро опет се остаје ту где јесте из уверења да не може бити још боље.
Човек је везан за своје личне навике и не доводи их у питање. На путу личног напретка и еволуције нема места за навике. Ми бирамо какви желимо да будемо. “Ја сам такав и таква је моја природа” је само изговор који подржава овај облик опирања променама, услед несвесне везаности за старе и дотрајале принципе.
Аутор: Бојан
Српске Руне